31. Delovanje zlih duhova

Povezanost vidljivog i nevidljivog sveta, služba Božjih anđela i delovanje zlih anđela, sve to je jasno otkriveno u Bibliji i neodvojivo utkano u ljudsku istoriju. Međutim, pojavljuje se sve veća sklonost neverovanju u postojanje zlih duhova, dok se sveti anđeli, »poslani na službu onima će naslediti spasenje« (Jevrejima 1,14), često proglašavaju za duhove umrlih. Međutim, Pismo ne samo da govori o postojanju anđela, i dobrih i zlih, već daje i neoborive dokaze da to nisu bestelesni duhovi umrlih ljudi.

Anđeli su postojali i pre stvaranja čoveka, jer u vreme kada su polagani temelji Zemlji »pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu«. (O Jovu 38,7) Posle čovekovog pada u greh, anđeli su bili zaduženi da čuvaju drvo života, a do tada još nijedno ljudsko biće nije umrlo. Anđeli su po svojoj prirodi iznad čoveka, jer je i psalmista bio svestan da je čovek stvoren »malo manji od anđela«. (Psalam 8,5)

Biblija nam pruža podatke o broju, o sili i slavi nebeskih bića, o njihovoj povezanosti s Božjom vladavinom, ali i o njihovom odnosu prema delu otkupljenja. »Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo njegovo svim vlada.« Prorok dodaje: »I videh i čuh glas anđela mnogih oko prestola.« U svečanoj dvorani Cara nad carevima čekaju – »anđeli njegovi koji su silni krepošću«, izvršujući »reč njegovu, slušajući glas reči njegove« (Psalam 103,19-21; Otkrivenje 5,11). Prorok Danilo video je – deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada nebeskih vesnika. Apostol Pavle govori o »mnogim hiljadama anđela« (Danilo 7,10; Jevrejima 12,22). Ovi Božji vesnici izlaze »trčeći i vraćajući se kao munja« (Jezekilj 1,14), tako je blistav njihov sjaj i brz njihov let. Lice anđela koji se pojavio kod Spasiteljevog groba »beše kao munja, a odelo njegovo kao sneg«, a njegova pojava učinila je da uzdrhte »stražari i da postanu kao mrtvi«. (Matej 28,3.4) Kada je Senahirim, oholi Asirac, počeo da se ruga Bogu i da huli na Njega, da Izrailjcima preti uništenjem, »istu noć anđeo Gospodnji iziđe i pobi u okolu asirskom sto i osamdeset i pet tisuća«. »I pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskoga, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju.« (2. O carevima 9,35; 2. Dnevnika 32,21)

Bog šalje anđele svojoj deci da donesu poruku o milosti: Avramu, s obećanjem o blagoslovu; na vrata Sodoma da izbave pravednog Lota od uništenja vatrom; Iliji, kada je u pustinji skoro umro od umora i gladi; Jelisiju, kada je vatrenim kolima i konjima okružio mali grad u kome su ga opkolili njegovi neprijatelji; Danilu, kada je na dvoru neznabožačkog vladara zatražio božansku mudrost ili kada je bio bačen da postane plen lavovima; Petru, osuđenom na smrt u Irodovoj tamnici; zatvorenicima u Filibi; Pavlu i njegovim saputnicima u olujnoj noći na moru; da osposobi Kornilijev um da prihvati jevanđelje; da pošalje Petra s porukom spasenja neznabošcu i strancu – tako su sveti anđeli, u svim vremenima, služili Božjem narodu.

Anđeo čuvar određen je svakom Hristovom sledbeniku. Ovi nebeski stražari štite pravedne od sile Zloga. To je priznao i sotona kada je rekao: »Eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo?« (O Jovu 1,9.10) Način na koji Bog štiti svoj narod opisan je rečima psalmista: »Anđeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se njega boje i izbavljaju ih.« (Psalam 34,7) Spasitelj je rekao, govoreći o onima koji veruju u Njega: »Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice oca mojega nebeskoga!« (Matej 18,10) Anđeli koji su određeni da služe Božjoj deci, u svako vreme mogu izaći pred Boga.

Pripadnici Božjeg naroda, izloženi sili prevare i večno budnoj zlobi kneza tame, u neprekidnom sukobu sa svim silama zla, dobili su obećanje o stalnoj zaštitnoj straži nebeskih anđela. Ovo obećanje nije dato bez potrebe. Ako je Bog svojoj deci dao obećanje o svojoj blagodati i zaštiti, onda je to zbog toga što se moraju susresti sa moćnim silama zla – mnogobrojnim, odlučnim i neumornim, čiju zloćudnost i moć niko, ukoliko ne želi da se izloži velikoj opasnosti, ne bi smeo da propusti da upozna i zapazi.

Zli duhovi, koji su u početku stvoreni kao bezgrešna bića, bili su jednaki po svojoj prirodi, moći i slavi svetim bićima koja su i sada Božji vesnici. Međutim, pošto su pali u greh, udružili su se u nastojanju da sramote Boga i uništavaju ljude. Pridružili su se sotoni prilikom njegove pobune, pa su zajedno s njim zbačeni s Neba; i od tada su, tokom svih narednih vekova, sarađivali s njim u njegovoj borbi protiv božanskog autoriteta. Biblija nas obaveštava o njihovom savezništvu i vlasti, o njihovim različitim redovima, o njihovoj umnosti i podmuklosti, ali i o njihovim zlonamernim planovima protiv ljudskog spokojstva i sreće.

Starozavetni izveštaji povremeno spominju njihovo postojanje i delovanje, ali su tek u vreme Hristovog boravka na Zemlji, zli duhovi na najizrazitiji način pokazali svoju snagu. Hristos je došao da ostvari svoj plan otkupljenja čoveka, sotona je odlučio da potvrdi svoje pravo da upravlja svetom. On je, osim u Palestini, uspeo da u svim delovima sveta uspostavi idolopoklonstvo. U tu jedinu zemlju, koja se još nije potpuno pokorila vlasti kušača, došao je Hristos da obasja ljude svetlošću sa Neba. Upravo tu su se sudarile dve suparničke sile u borbi za prevlast. Isus je ispružio svoju ruku ljubavi, pozivajući sve koji žele da nađu oproštenje i mir u Njemu. Vojske tame shvatile su da nemaju neograničenu vlast, uvidele su da će njihova vladavina uskoro biti završena ukoliko Hristova misija bude uspešna. Sotona je počeo da se gnevno ponaša, kao lav u lancima, i prkosno pokazuje svoju moć nad telima, ali i nad dušama ljudi.

Činjenica da su neki ljudi bili opsednuti demonima, jasno je spomenuta u Novom zavetu. Osobe, izmučene na ovaj način, nisu patile od bolesti izazvanih prirodnim uzrocima. Hristos je savršeno znao s kime se suočava, prepoznavao je neposrednu prisutnost i delovanje zlih duhova.

Izrazit primer njihovog broja, moći i zloćudnosti, ali i sile i milosti Isusa Hrista, opisan je u biblijskom izveštaju o lečenju opsednutih ljudi u Gadari. Ovi nesrećni ljudi, koji nisu znali ni za kakva ograničenja, koji su se grčili, bacali penu, besneli, ispunjavali vazduh svojom vikom, ranjavali sami sebe i ugrožavali sve oko sebe. Njihova okrvavljena i unakažena tela i pomućen um predstavljali su prizor koji je uveseljavao kneza tame. Jedan od demona koji su vladali ovim paćenicima, besno je uzviknuo: »Legion mi je ime; jer nas je mnogo!« (Marko 5,9) U rimskoj armiji legija se sastojala od tri do pet hiljada vojnika. Sotonine snage bile su podeljene u čete, a četa kojoj su pripadali ovi demoni nije bila malobrojnija od legije.

Na Isusovu zapovest zli duhovi napustili su svoje žrtve, ostavljajući ih da smireno sede kraj Njegovih nogu, pokorni, razumni i pitomi. Međutim, pošto je demonima ipak bilo dozvoljeno da krdo svinja poteraju u more; za stanovnike Gadare gubitak životinja bio je važniji od blagoslova koje im je Hristos dao, pa je božanski Iscelitelj bio zamoljen da ode. To je bio rezultat koji je sotona želeo da postigne. Bacajući krivicu zbog gubitka na Isusa, pobudio je sebična ljudska strahovanja i tako sprečio okolne stanovnike da slušaju Njegove reči. Sotona stalno optužuje hrišćane da izazivaju gubitke, nesreće i patnje, umesto da dozvoli da ukor padne na one koji su ga zaslužili – na njega samoga i njegove sluge.

Međutim, Hristove namere nisu bile osujećene. On je dozvolio zlim duhovima da unište krdo svinja da bi ukorio Jevreje koji su radi dobitka uzgajali te nečiste životinje. Da Hristos nije obuzdao demone, oni bi u more odvukli ne samo svinje, već i njihove čuvare i vlasnike. Za svoje izbavljenje vlasnici i čuvari mogli su da zahvale samo Hristovoj moći, kojom se Spasitelj u svojoj milosti poslužio da bi ih sačuvao u životu. Osim toga, sve ovo se dogodilo da bi učenici mogli da shvate surovu silu kojom sotona ugrožava i ljude i životinje. Spasitelj je želeo da Njegovi sledbenici upoznaju neprijatelja s kojim će se suočiti da ih ne bi prevario i savladao svojim lukavstvima. Želeo je, takođe, da stanovnici toga kraja dožive Njegovu moć koja može da skrši sotonske okove i oslobodi njegove zarobljenike. I tako, iako je Isus otišao, ostali su ljudi čudesno izbavljeni, da objavljuju milost svoga Dobročinitelja.

I drugi slučajevi slične prirode zapisani su u Pismu. Kćer žene Sirofeničanke surovo je mučio đavo, koga je Isus izagnao svojom rečju (Marko 7,26-30). Čoveka, koga »dovedoše k njemu, besna… slepa i nema« (Matej 12,22); mladića u kome je bio nemi demon, koji »kada ga uhvati, lomi i penu baca, i škrguće zubima i suši ga« (Marko 9,17-27); bolesnika koga je mučio »nečisti duh đavolski« (Luka 4,33-36), i koji je narušavao subotnu tišinu u sinagogi u Kapernaumu – sve njih iscelio je njihov milostivi Spasitelj. Hristos se u skoro svakom od ovih slučajeva, obraćao demonima kao razumnim bićima, zapovedajući im da izađu iz svojih žrtava i da ih više ne muče. Vernici iz Kapernauma, videći Isusovu neuporedivu silu, »govorahu jedan drugome, govoreći: kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima i da izlaze?« (Luka 4,36)

Oni koji su bili opsednuti demonima obično su predstavljani kao bića izložena velikim patnjama; ali, bilo je i izuzetaka od tog pravila. U želji da steknu natprirodnu snagu, neki su se svojevoljno izlagali sotonskom uticaju. Takvi naravno nisu ni bili u sukobu sa demonima. Toj grupi pripadali su ljudi koji su bili ispunjeni vračarskim duhom – Simon mag, Elima vračar i devojka koja je pratila Pavla i Silu u Filibi.

Niko nije izložen većoj opasnosti od uticaja zlih duhova od onih koji, u suprotnosti s neposrednim i jasnim svedočenjem Pisma, odbacuju da veruju u postojanje i delovanje sotone i njegovih anđela. Sve dotle dok ne upoznamo njihova lukavstva, oni imaju skoro nezamislivu prednost; mnogi prihvataju njihova došaptavanja, jer smatraju da slušaju naloge svoje mudrosti. I upravo zbog toga, u času kada se približavamo kraju vremena, dobu u kome će se najodlučnije truditi da prevari i uništi, sotona na sve strane širi uverenje o svom nepostojanju. To je izraz njegovog nastojanja da prikrije sebe i način svog delovanja.

Ničega se ovaj veliki varalica toliko ne plaši kao mogućnosti da otkrijemo sve njegove zamisli. Da bi bolje prikrio svoj pravi karakter i svoje namere, on se potrudio da ga ljudi zamišljaju kao stvorenje koje izaziva jedino podsmeh i prezir. On je veoma zadovoljan kada ga opisuju kao smešno ili odvratno biće, kao nakazu – napola čoveka i napola životinju. Drago mu je kada čuje da njegovo ime upotrebljavaju u šali ili ruganju, upravo oni isti razumni ljudi koji sebe smatraju dobro obaveštenim osobama.

Upravo zato što se tako savršeno maskirao, svuda se često postavlja pitanje: »Da li zaista postoji jedno takvo biće?« Pravi dokaz njegovog uspeha je činjenica da su u verskom svetu široko prihvaćene upravo teorije koje odbacuju najjasnije svedočenje Svetoga pisma. Zahvaljujući činjenici da sotona najlakše uspeva da upravlja umom onih koji su nesvesni njegovog uticaja, Božja Reč je u stanju da nam pruži mnogo primera njegovog zloćudnog delovanja, razotkrivajući pred našim očima njegove tajne sile, pomažući nam da se sačuvamo od njegovih napada.

Kada ne bismo mogli da nađemo zaštitu i izbavljenje u nadmoćnoj sili našega Otkupitelja, moć i zloba sotone i njegovih četa zaista bi trebalo da nas zaplaše. Mi pažljivo osiguravamo svoje domove rezama i bravama u želji da od zlih ljudi zaštitimo svoju imovinu i život, ali retko mislimo na zle anđele koji se stalno trude da nam pristupe i protiv čijih napada, ukoliko bismo se oslonili samo na svoju snagu, nemamo nikakvog načina odbrane. Ukoliko im dozvolimo, oni mogu da skrenu naše misli, da poremete zdravlje našeg tela i da nas namuče, da unište našu imovinu i naš život. Njihovo jedino uživanje je stvaranje bede i razaranja. U strašnom stanju nalaze se oni koji se tako dugo odupiru božanskim zahtevima i popuštaju sotonskim kušanjima, dok ih Bog ne prepusti vlasti zlih duhova. Međutim, oni koji slede Hrista uvek se nalaze pod Njegovom sigurnom zaštitom. Anđeli, »koji su silni krepošću«, dolaze s Neba da ih zaštite. Sotona ne može da prodre kroz stražu koju je Bog postavio oko svoga naroda.