32. Sotonine zamke

Veliki sukob između Hrista i sotone, koji traje već skoro šest hiljada godina, uskoro će biti završen; sotona udvostručuje svoje napore da osujeti Hristovo delovanje u korist čoveka i da uhvati duše u svoje zamke. Njegov je osnovni cilj da zadrži ljude u tami i nepokajanju sve dok Spasitelj ne završi svoje posredničko delo i dok više ne bude žrtve za greh.

Sotona nije zabrinut kada ljudi prestanu da ulažu posebne napore da se odupru njegovoj sili, kada ravnodušnost preovlada u Crkvi i u svetu, jer mu tada ne preti nikakva opasnost da izgubi one koje je zarobio i koje vodi kako želi. Međutim, kada se pažljivo pristupi onome što ima večnu vrednost, i kada se duše zapitaju: »Šta mi valja činiti da se spasem«, odmah se pojavi na bojnom polju, trudeći se da svoju snagu suprotstavi Hristovoj sili i poništi uticaj Svetoga Duha.

Biblija je sačuvala izveštaj o jednoj prilici, u kojoj su anđeli Gospodnji izašli pred Gospoda, a među njima se pojavio i sotona (O Jovu 1,6), ali ne zato da se pokloni pred večnim Vladarem, već da unapredi svoje zlonamerne planove protiv pravednika. Sa istim ciljem on se pojavljuje na sastancima vernika, kada se okupljaju da slave Boga. Iako nevidljiv za ljudske oči, on se svesrdno trudi da zavlada mislima vernika. Kao vešti vojskovođa, on već ima spremne planove. Dok posmatra kako Božji vesnik pretražuje Pismo, on hvata beleške o temi koju će objaviti narodu. Tada se služi svim svojim lukavstvom i podmuklošću da tako podesi okolnosti da poruka ne dopre do onih koje želi da zadrži u zabludi upravo u tom pitanju. Onaj kome bi opomena bila najpotrebnija biće hitno pozvan zbog nekog poslovnog poduhvata na kome je njegova prisutnost neophodna ili će na neki drugi način biti sprečen da čuje reči koje bi za njega mogle biti kao miris života na život.

Sotona vidi da su Gospodnje sluge ožalošćene zbog duhovne tame koja obavija narod. On čuje njihove usrdne molitve da pomoću božanske blagodati i sile pobede ravnodušnost, bezbrižnost i nemarnost. Upravo tada se sa udvostručenom revnošću služi svojim veštinama. Navodi ljude da popuštaju svojim prohtevima ili nekom drugom obliku zadovoljavanja svojih želja i na taj način otupljuje njihovu moć shvatanja tako da ne mogu da čuju ono što im je najpotrebnije.

Sotona dobro zna da će svojim napadima lako savladati sve one koje može navesti da zanemare molitvu i istraživanje Pisma. Zato primenjuje sva moguća sredstva da zaokupi njihove misli. Uvek je bilo ljudi naoko pobožnih koji su, umesto da se trude da upoznaju istinu, svoju religiju pretvarali nastojanje da pronađu neku karakternu grešku ili teološku zabludu u veri onih s kojima se ne slažu. Takvi su sotonina desna ruka, njegovi najbolji pomagači. Opadača braće svoje ima mnogo i oni su uvek vrlo revnosni kada je Bog na delu i kada Mu Njegove sluge izražavaju istinsko poštovanje. Oni će u lažnoj svetlosti prikazivati reči i dela onih koji vole i slušaju istinu. Oni će najiskrenije, najrevnosnije i najpožrtvovanije Hristove sluge prikazivati kao zavedene ili varalice. Njihov je posao da pogrešno predstavljaju pobude svakog istinski plemenitog dela, da šire svoje laži i bude podozrenje u mislima neiskusnih. Oni će se na svaki mogući način truditi da ono što je neporočno i pravedno učine da izgleda kao iskvareno i lažno.

Ipak, niko ne treba da bude u nedoumici o njima. Lako se može videti čija su oni deca, čiji primer slede i čiji posao obavljaju. »Po rodovima njihovim poznaćete ih!« (Matej 7,16) Njihovo ponašanje podseća na ponašanje sotone, tog otrovnog klevetnika, »opadača braće svoje«. (Otkrivenje 12,10)

Veliki varalica ima mnogo pomagača spremnih da objave svaku moguću vrstu zablude da bi duše uhvatili u zamku – jeresi pripremljene da zadovolje svakojake ukuse i sklonosti onih koje želi da uništi. Njegov je plan da u Crkvu dovede neiskrene i neobraćene ljude koji će širiti sumnju i neverovanje i tako sprečiti sve one koji bi želeli da unaprede Božje delo i da s njime sami napreduju. Mnogi koji nemaju istinske vere u Boga ili u Njegovu Reč pristaju uz pojedina načela istine i prolaze kao hrišćani samo da bi bili u stanju da šire svoje zablude kao biblijske doktrine.

Mišljenje da uopšte nije važno šta ljudi veruju jedna je od sotoninih najuspešnijih prevara. On zna da istina, primljena s ljubavlju, posvećuje dušu primaoca, zato se neprestano trudi da unese lažne teorije, priče, neko drugo jevanđelje. Od samog početka Božje sluge borile su se protiv lažnih učitelja, ne samo kao poročnih ljudi, već kao onih koji šire laži sudbonosne po duše. Ilija, Jeremija, Pavle, čvrsto i neustrašivo ustajali su protiv onih koji su odvraćali ljude od Božje Reči. To slobodoumlje koje istinsku biblijsku veru smatra nevažnom, nije uživalo nikakvu naklonost ovih svetih branitelja istine.

Dvosmislena i prazna tumačenja Biblije i mnoge međusobno sukobljene teorije o veri, s kojima se sada suočavamo u hrišćanskom svetu, predstavljaju pokušaj našeg velikog neprijatelja da tako zbuni ljudski um da ne bude u stanju da prepozna istinu. Nesloga i razdor među hrišćanskim Crkvama u velikoj meri mogu se pripisati sveopštoj sklonosti da se izvrnutim biblijskim tekstovima podupru omiljene teorije. Umesto da, u poniznosti srca pažljivo proučavaju Božju Reč i tako se upoznaju s Božjom voljom, mnogi je istražuju jedino zato da otkriju nešto neobično ili originalno.

Da bi poduprli svoje lažne nauke ili nehrišćanske običaje neki izvlače biblijske tekstove iz konteksta navodeći samo jedan tekst ili čak samo njegovu polovinu, iako preostali deo teksta ima sasvim suprotni smisao. Oni se zmijskom lukavošću ukopavaju iza nepovezanih izraza, tako postavljenih da odgovaraju njihovim telesnim željama. Na taj način mnogi namerno izvrću Božju Reč. Drugi, koji raspolažu bujnijom maštom, hvataju se za slike i simbole iz Božje Reči i tumače ih tako da zadovoljavaju svoje želje, ne pokazujući nimalo poštovanja prema svedočanstvu Pisma koje samo sebe tumači, da bi posle svega svoje nedorečene zaključke objavljivali kao učenje Biblije.

Uvek kada se istraživanju Biblije prilazi bez molitve, bez skromnog duha spremnog da primi pouku, čak i najjasniji i najjednostavniji, ali i oni najteži tekstovi biće sasvim pogrešno shvaćeni. Papski dostojanstvenici biraju one delove Biblije koji najbolje služe njihovim ciljevima, tumače ih u skladu sa svojim željama, i onda objavljuju narodu, uskraćujući mu prednost da sam proučava Bibliju i shvati njene svete istine. Cela Biblija mora da bude data narodu onako kako je napisana. Bilo bi bolje da vernici uopšte ne dobiju nikakvu biblijsku pouku, nego da učenja Biblije budu tako grubo izvrnuta.

Biblija je određena da bude vodič svima koji žele da upoznaju volju svoga Stvoritelja. Bog je ljudima dao sigurnu proročku Reč, anđeli, pa čak i sam Hristos, dolazili su da objave Danilu i Jovanu ono što će se ubrzo dogoditi. Ta važna pitanja, značajna za naše spasenje, nisu obavijena velom tajanstvenosti. Međutim, nisu bila ni otkrivena na takav način da zbune ili zavedu iskrenog istraživača istine. Gospod je preko proroka Avakuma rekao: »Piši utvaru i da bude razgovetno na pločama da se lako čita!« (Avakum 2,2) Božja Reč jasna je svima koji je uz molitvu istražuju. Svaka poštena duša dobiće svetlost poznavanja istine. »Svetlost se prosipa na pravednika!« (Psalam 97,11) Nijedna Crkva neće napredovati u svetosti ukoliko njeni vernici ne budu iskreno tražili istinu kao sakriveno blago.

Ljudi su, zalažući se za slobodoumlje postali slepi za zamisli svoga protivnika, koji stalno i istrajno radi da ostvari svoje ciljeve. Ukoliko uspe da Bibliju zameni ljudskim mišljenjem, Božji zakon biće potisnut, a Crkve stavljene u okove greha iako će u isto vreme smatrati da su slobodne.

Za mnoge su naučna istraživanja postala pravo prokletstvo. Bog je dozvolio da se velika svetlosti izlije na svet uz pomoć otkrića u oblasti nauke i umetnosti, ali čak i najveći umovi, ukoliko ne dozvole da ih prilikom istraživanja vodi Božja Reč, ostaju zbunjeni u svojim pokušajima da ispitaju odnos između nauke i otkrivenja.

Ljudsko znanje, kako u materijalnim, tako i u duhovnim pitanjima, samo je delimično i nesavršeno, i zato mnogi nisu u stanju da usaglase svoja naučna saznanja sa objašnjenjima Pisma. Mnogi prihvataju obične teorije i spekulacije kao naučne činjenice, i misle da se Božja Reč može ocenjivati po učenjima »lažno nazvanoga razuma«. (1. Timotiju 6,20) Stvoritelj i Njegova dela nadmašuju njihovu moć shvatanja; i pošto nisu u stanju da ih objasne prirodnim zakonima, biblijske zaključke proglašavaju nepouzdanim. Oni koji sumnjaju u pouzdanost starozavetnih i novozavetnih izveštaja često čine još jedan korak dalje, jer počinju da sumnjaju i u postojanje samoga Boga, a Njegovu beskrajnu silu pripisuju prirodi. Pošto su tako izgubili oslonac, prepušteni su da se sudaraju sa stenama neverstva.

Na taj način mnogi odlutaju od vere i padaju kao žrtve sotonske prevare. Ljudi su pokušavali da budu mudriji od svoga Stvoritelja, ljudska filozofija pokušavala je da istraži i objasni tajne koje neće biti otkrivene ni u toku vekova večnosti. Međutim, kada bi ljudi hteli da istražuju i razumeju ono što im je Bog otkrio o sebi i svojim namerama, stekli bi takav uvid u Njegovu slavu, veličanstvo i moć da bi shvatili svoju neznatnost i bili zadovoljni onim što je otkriveno njima i njihovoj deci.

Sotona je dostigao vrhunac u svojim prevarama kada je uspeo da ljudski um zaposli nagađanjem i istraživanjem onoga što nam Bog nije objavio i što nije ni nameravao da nam objasni. Lucifer je upravo zbog toga izgubio svoje mesto na Nebu. Postao je nezadovoljan što mu nisu poveravane sve tajne o Božjim namerama, pa je potpuno zanemario ono što mu je bilo otkriveno o zaduženjima koja je obavljao na visokom položaju koji mu je dodeljen. Raspirujući isto nezadovoljstvo i među anđela koji su mu bili podređeni, izazvao je i njihov pad. Sada pokušava da i ljudski um nadahne istim duhom i navede ljude da ne poštuju jasne Božje zapovesti.

Oni koji nisu spremni da prihvate jasne i određene biblijske istine, stalno traže neke ugodne priče kojima bi umirili svoju savest. Što su neduhovnije nauke koje im se propovedaju, što traže manje samoodricanja i poniznosti, to ih s većim oduševljenjem prihvataju. Ovakvi ljudi snižavaju svoje umne sposobnosti i stavljaju ih u službu svojih telesnih prohteva. Oni nisu zaštićeni od zabluda, jer sebe smatraju suviše mudrima da bi skrušenog duha istraživali Pisma, iskreno se moleći za božansko vođstvo. Sotona je zato spreman da zadovolji težnje njihovog srca, da im umesto istine podmetne svoje zablude. Upravo je na ovaj način Rim i zadobio vlast nad ljudskim umom; dok su i protestanti odbijajući istinu, jer ona sadrži i krst, krenuli istim putem. Svi koji zanemaruju Božju reč i teže za svetovnom udobnošću da se ne bi razlikovali od sveta, biće ostavljeni da umesto istine prihvate prokletstvo lažne nauke. Oni koji namerno odbacuju istinu prihvatiće svaki oblik zablude, koji se može zamisliti. Onaj koji sa užasom posmatra jedan oblik prevare, spremno će prihvatiti drugi. Apostol Pavle govori o ljudima koji »ljubavi istine ne primiše da bi se spasli«, i kaže: »I zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži, da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu!« (2. Solunjanima 2,10-12) Pošto nam je upućena ovakva opomena, treba da budemo veoma oprezni koju i kakvu nauku ćemo prihvatiti!

Među najuspešnijim sredstvima velikog varalice nalaze se zavodljiva spiritistička učenja i lažna čuda. Preobučen u anđela svetlosti, on svoje mreže baca tamo gde se to najmanje očekuje. Kada bi ljudi proučavali Božju Knjigu, iskreno se moleći da je razumeju, ne bi bili ostavljeni u tami i ne bi primali lažne nauke. Međutim, pošto odbacuju istinu, postaju plen prevare.

Druga opasna zabluda je nauka koja odbacuje Hristovo božanstvo, koja govori da nije postojao pre nego što se pojavio na ovoj Zemlji. Veliki broj ljudi koji tvrde da veruju u Bibliju blagonaklono prihvata ovu teoriju, iako se ona neposredno protivi najjasnijim izjavama našeg Spasitelja o Njegovom odnosu sa Ocem, o Njegovom božanskom karakteru, i o Njegovom prapostojanju. Ovu teoriju nije moguće podržati bez neodgovornog izvrtanja Pisma. Ona ne samo da obara čovekova shvatanja o delu otkupljenja, već potkopava i veru u Bibliju kao u Božje otkrivenje. Ono što je čini još opasnijom je činjenica da ju je u tom slučaju vrlo teško pobiti. Ukoliko ljudi odbace svedočanstvo nadahnutih spisa o Hristovom božanstvu, onda je uzaludno dalje razgovarati s njima o tome; jer nijedan dokaz, koliko god bio ubedljiv, ne može ih osvedočiti. »A telesni čovek ne razume što je od Duha Božjega, jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.« (1. Korinćanima 2,14) Nijedan poklonik ove teorije ne može imati pravilno shvatanje Hristovog karaktera ili misije, pa čak ni velikog Božjeg plana za čovekovo otkupljenje.

Postoji još lukavija i štetnija zabluda izražena u verovanju, koje se brzo širi, da sotona u stvari ne postoji kao ličnost i da je to ime upotrebljeno u Bibliji samo sa jednim ciljem – da prikaže čovekove zle misli i želje.

Učenje koje se tako često može čuti sa propovedaonica naglašava da je drugi Hristov dolazak u stvari Njegov susret sa svakim pojedincem prilikom njegove smrti, samo je sredstvo da se misli ljudi odvrate od Njegovog stvarnog dolaska na nebeskim oblacima. Sotona godinama govori na taj način: »Evo ga u sobama« (Matej 24,23-26), i mnoge duše su izgubljene prihvatanjem te zablude.

Svetovna mudrost dalje uči da molitva nije važna. Ljudi nauke tvrde da ne može biti stvarnog odgovora na molitvu; da bi to bio prekršaj Zakona, čudo, a da čuda ne postoje. Svemirom, prema njihovim rečima, upravljaju utvrđeni zakoni, a Bog sam ne čini ništa što bi se suprotilo tim zakonima. Na taj način predstavljaju Boga kao biće vezano svojim zakonima – kao da delovanje božanskih zakona može da isključi božansku slobodu delovanja. Takvo učenje suproti se svedočenju Pisma. Zar Isus i Njegovi učenici nisu činili čuda? Taj isti milostivi Spasitelj živ je i danas, i isto tako spreman da sasluša molitvu vere kao kada je vidljivo hodao među ljudima. Prirodno sarađuje sa natprirodnim. Deo Božjeg plana je da nam osigura, odgovarajući na našu molitvu vere, ono što nam ne bi dao da Ga za to nismo molili.

Bezbrojne pogrešne nauke i fantastična shvatanja danas se mogu sresti i u hrišćanskim Crkvama. Skoro je nemoguće oceniti zle posledice koje nastaju posle uklanjanja samo jednog jedinog putokaza koji je postavila Božja Reč. Samo retki među onima koji se usuđuju da to učine, zastaju kod prve istine. Većina nastavlja da uklanja jedno za drugim osnovna načela istine, sve dok konačno ne postanu stvarni nevernici.

Zablude široko prihvaćene teologije odvele su u neverstvo mnoge ljude koji bi inače čvrsto verovali u verodostojnost Biblije. Takve duše ne mogu da prihvate nauke koje vređaju njihovo shvatanje pravednosti, milosti i dobrote, a pošto su predstavljene kao biblijsko učenje, one odbijaju da prihvate i Bibliju kao istinitu Božju Reč.

To je upravo cilj koji sotona želi da postigne. On ništa drugo ne želi toliko kao da uništi poverenje u Boga i u Njegovu Reč. Sotona stoji na čelu velike armije onih koji sumnjaju, i svim svojim snagama trudi se da u te svoje redove privuče duše. Sumnjati je postalo savremeno. Postoji velika grupa ljudi koja vrlo nepoverljivo pristupa Božjoj Reči, iz istog razloga iz koga se kloni i njenog Autora koji ukorava i osuđuje greh. Oni koji nisu spremni da ispunjavaju njene zahteve, pokušavaju da potkopaju njen autoritet. Oni čitaju Bibliju ili slušaju njena učenja koja se objavljuju sa svete govornice, samo zato da bi nalazili greške u Pismu ili propovedi. Nisu retki oni koji postaju nevernici samo zato da bi se opravdali ili izgovorili zbog zanemarivanja svojih dužnosti. Drugi opet sumnjaju iz oholosti ili lenjosti. Oni su veoma skloni udobnom životu i ne ističu se postizanjem ičega dostojnog pohvale, ičega što zahteva ulaganje napora ili poziva na samoodricanje, ne, oni teže da steknu ugled i dokažu svoju posebnu mudrost kritikovanjem Biblije. Pošto u njoj ima mnogo toga što ograničeni ljudski um, ako nije prosvetljen božanskom mudrošću, nije u stanju da shvati; i tu oni nalaze izgovor da je kritikuju. Izgleda da ima mnogo onih koji smatraju da stiču neke zasluge ako podržavaju neverovanje, sumnju i nepoverenje. Međutim, nije teško ustanoviti da se ispod te prividne otvorenosti i iskrenosti u stvari krije samouverenost i oholost. Mnogi uživaju da u Bibliji pronađu nešto čime će zbuniti bližnje. Neki kritikuju i stavljaju sebe na pogrešnu stranu samo zato što uživaju da se prepiru. Ne shvataju da se time zapliću u »mrežu ptičarevu«. Međutim, pošto su otvoreno izrazili svoje neverovanje, smatraju da moraju odbraniti to svoje stanovište. Tako se ujedinjuju s bezbožnicima i sami sebi zatvaraju vrata Raja.

Bog nam je u svojoj Reči dao dovoljno dokaza o njenom božanskom karakteru. Velike istine koje se tiču našeg otkupljenja vrlo jasno su predstavljene. Uz pomoć Svetoga Duha, koji je obećan svima koji Ga iskreno traže, svako sam može da shvati ove istine. Bog nam je dao čvrst temelj na kome možemo da gradimo svoju veru.

Ipak, ograničeni čovekov um nije u stanju da potpuno shvati planove i namere Beskonačnoga. Istraživanjem nikada nećemo upoznati Boga. Svojom drskom rukom ne smemo da uklanjamo zavesu kojom je On zaklonio svoje veličanstvo. Apostol uzvikuje: »Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi?« (Rimljanima 11,33) Mi možemo shvatiti Njegovo postupanje prema nama i pobude koje Ga u tome pokreću, samo toliko da prepoznamo bezgraničnu ljubav i milost sjedinjene s beskrajnom moći. Naš nebeski Otac postupa u svemu mudro i pravedno, i zato ne treba da budemo nepoverljivi i nezadovoljni, već da Mu se klanjamo u pobožnoj pokornosti. On će nam otkriti toliko od svojih namera koliko je neophodno da znamo, za naše dobro dok za ostalo treba da se oslonimo na svemoćnu Ruku i Srce puno ljubavi.

Iako nam je Bog dao dovoljno dokaza da verujemo, On nikada neće ukloniti sve izgovore za neverovanje. Svi koji traže podršku za svoje sumnje, biće u stanju da je nađu. Oni koji odbijaju da prihvate i poslušaju Božju Reč sve dok se ne uklone svi prigovori, sve dok ne bude postojao nijedan razlog za sumnju, nikada neće primiti svetlost.

Nepoverenje u Boga je prirodni izdanak nepreporođenog srca, koje je u neprijateljstvu sa Bogom. Međutim, vera se nadahnjuje Svetim Duhom i jačaće sve dok je budemo negovali. Niko bez ulaganja odlučnih napora ne može biti jak u veri. Nepoverenje jača kada ga podupiremo, i ako ljudi, umesto da se bave dokazima koje im je Bog dao da ojača njihovu veru, dozvole sebi da sumnjaju i kritikuju, ustanoviće da imaju sve više dokaza za svoju sumnju.

Međutim, oni koji sumnjaju u Božja obećanja i nemaju poverenja u Njegovu blagodat, sramote Boga, i njihov uticaj, umesto da druge privlači Hristu, odbijaće ih od Njega. Oni su slični neplodnom drvetu, koje nadaleko i naširoko pruža svoje grane, koje zaklanjaju sunčevu svetlost drugim biljkama i one se zbog toga suše i umiru u hladnoj senci. Životno delo takvih osoba pojaviće se na sudu kao trajno svedočanstvo protiv njih. Oni seju seme sumnje i neverovanja koje će doneti svoju neizbežnu žetvu.

Postoji samo jedan izlaz za one koji iskreno žele da se oslobode sumnje. Umesto da sumnjaju u ono što ne razumeju i kritikuju ono što im nije jasno, neka prihvate i poslušaju svetlost koja već obasjava njihov put, pa će dobiti i veću svetlost. Neka ispune svaku dužnost koja im je pokazana, i postaće osposobljeni da shvate i ispune i one dužnosti u koje sada sumnjaju.

Sotona je u stanju da podmetne nešto što je tako slično istini da time može prevariti sve koji dopuštaju da budu prevareni, koji žele da izbegnu samoodricanje i žrtvovanje povezano sa istinom, ali ne može da drži u svojoj vlasti nijednu dušu koja iskreno želi, bez obzira na žrtve, da upozna istinu. Hristos je istina, »videlo koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet«. (Jovan 1,9) Duh istine je poslan da povede ljude u svaku istinu. Autoritet Božjega Sina stoji iza izjave: »Tražite i naći ćete!« »Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim!« (Matej 7,7; Jovan 7,17)

Hristovi sledbenici malo znaju o zaverama koje sotona i njegove čete stvaraju protiv njih. Međutim, Onaj koji sedi na nebesima osujetiće sve te planove uperene protiv ostvarenja svojih dubokih namera. Gospod dozvoljava da pripadnici Njegovog naroda budu izloženi vatrenoj probi iskušenjima, ne zato što uživa u njihovim patnjama i mukama, već zato što je taj proces neophodan za ostvarenje njihove konačne pobede. On ne može, u skladu sa svojom slavom, da ih oslobodi iskušenja, jer je svrha nevolja da ih pripreme da se odupru svim sotonskim zavodničkim pokušajima.

Ni bezbožni ljudi ni đavo ne mogu da spreče Božje delo, niti da ukinu Njegovu prisutnost među pripadnicima Njegovog naroda, ukoliko oni, ponizna i skrušena srca, budu odbacili svoje grehe i u veri se uhvatili za Njegova obećanja. Svako iskušenje, svaki protivnički uticaj, otvoren ili prikriven, može biti uspešno savladan »ne silom ni krepošću, nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama«. (Zaharija 4,6)

»Jer oči Gospodnje gledaju na pravednike i uši njegove na molitvu njihovu… i ko može vama nauditi, ako uzidete za onim što je dobro?« (1. Petrova 3,12.13) Kada je Valam, privučen obećanjem o bogatoj nagradi, prvo pokušao da vračanjem naudi Izrailju, a onda, prinoseći žrtve Gospodu ulagao napore da navuče prokletstvo na Božji narod, Božji Duh mu je zabranio zlo koje je želeo da izrekne i primorao ga da uzvikne: »Kako bih kleo onoga koga ne kune Bog? I kako bih ružio onoga koga ne ruži Bog?« »Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov?« Kada su žrtve bile ponovo prinesene, bezbožni prorok je uzviknuo: »Gle, primih da blagoslovim, jer je on blagoslovio, i ja neću poreći! Ne gleda na bezakonje u Jakovu, ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kada nadvlada.« »Jer nema čini na Jakova, ni vračanja na Izrailja; i kada se bude spominjalo ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju: šta je učinio Bog!« Ipak, i treći put oltar je bio podignut, a Valam je ponovo pokušao da izrekne prokletstvo. Ali, protiv volje proroka, sa njegovih usana Božji Duh je najavio blagostanje svojih izabranika, i ukorio ludost i zlobu njegovih protivnika: »Ko tebe blagosilja, biće blagosloven; a ko tebe kune, biće proklet!« (4. Mojsijeva 23,8.10.20.21.23; 24,9)

Sinovi Izrailjevi u to vreme bili su odani Gospodu; i sve dok su bili poslušni Njegovom zakonu, nikakva zemaljska ni paklena sila nije ih mogla nadvladati. Međutim, prokletstvo koje Valamu nije bilo dozvoljeno da izrekne protiv Izrailja, konačno je, ipak, stiglo narod, jer je Valam uspeo da ga navuče na greh. Kada su Izrailjci prekršili Božje zapovesti, sami su se odvojili od Njega, i bili su prepušteni razornoj kušačevoj vlasti.

Sotona je potpuno svestan da je i najslabija duša koja nastava u Hristu i više nego sposobna da se odupre silama tame, i da će on, ukoliko otvoreno nastupi, biti dočekan i odbačen. On zato pokušava da vojnike krsta izmami iz njihovih snažnih utvrđenja i da ih sa svojim snagama sačeka u zasedi, spreman da uništi svakoga ko se usudi da stupi na njegovo tlo. Možemo biti sigurni jedino ako se ponizno oslonimo na Boga i budemo poslušni svim Njegovim zapovestima.

Niko ko se ne moli nije ni dana ni časa siguran. Naročito moramo da se molimo Gospodu za mudrost kojom možemo da shvatimo Njegovu Reč. U njoj su nam otkrivena kušačeva lukavstva i sredstva kojima ih možemo uspešno izbeći. Sotona je vešt u navođenju biblijskih tekstova, kojima daje svoje posebno tumačenje, nadajući se da će nas navesti da se spotaknemo. U poniznosti svoga srca moramo proučavati Bibliju, ne gubeći iz vida da zavisimo od Boga. Dok se oprezno čuvamo sotoninih zamki, ne smemo prestati da upućujemo molitvu vere: »I ne uvedi nas u napast!«